Nostalgična

Moze bit da san potrosija i ono malo suza za navodnit dolinu sevdaha i bluesa Svit je tuzan tu nikad nece bit pravde za one koji zele samo da zive i rade i samo vole i smiju se svemu ka vicu A ja se pitam ima li smisla pravit dicu donosit ih na svit di su zivot i sloboda ka roba koju ce neki mocnik prodat I ove stare melodije bude memorije ciste nostalgije i ne znan sta mi je Stari s bafama stara s ogromnom trajnom sestra i ja, cili umazan slajom i sve je daleko i tajno al' ditetu sve je sjajno Znan ni onda nije sve bilo bajno pari mi se puno lipse i ove kapi kise kao da sapucu nikad vise Jer sve prolazi ostaje samo u nama u srcima, u umu, i foto albumu prica svaka slika Da ne zaboravin nikad nasmijana lica nekih starih prika nekih nema vise, ostale su sjene mora bit da i s njima nestaje i dio mene Al' vrate ga kise i vitar s juga neka stara pisma nostalgija i tuga Nekad se pitan je l' tribalo sve bas tako bit, pa mislin tribalo je bit kad je proklet ovi svit I dobri ljudi uvik izvuku deblji kraj zato se nadan da postoji i pakal i raj Neki visi sud, Bozja pravda da presudi i kazni svakog onog gada zeljnog rata i zednog krvi Al' ko je bez grijeha nek baci kamen prvi ironicno zaista, da citira Krista jedan od onih sta je odgojen u obitelji ateista U mraku, u mijesanom braku u nekoj dalekoj zemlji sad je samo u zraku i bas me je tamo donila roda Da ne mrzin i buden posten iskren i odan a razliku izmedju zla i dobra nisan naucija ni od fratra ni od hodze ni popa A kad su zavladali oni sta su pali s kruske Bozji ljudi su blagosovili puske ovce slali u smrt za svoga Boga jedinoga za ludilo svoga ideologa I kad zavlada mrznja razum nije lijek i ludilo uvik promijeni tijek povijesti i ispise novu krvavu stranu u zemlji seljaka na brdovitom Balkanu Zato letin visoko iznad napacenog tla daleko iznad poimanja dobra i zla Visoko gore ka suncu u nebesa di se guzvaju poruke sms-a iz ovog vrimena izlazim van i zaranjan u neki davni zaboravljeni san Neki bolji dan, pun smija i vica di su sritni ljudi i njihova dica i gledaju u sutra, ozarena lica Puni nade, u tom svitu pravde jednakosti, bratstva i slobode u svit ljubavi me misli vode I jos uvik virujen da ce na ovoj planeti jednog dana svi ljudi moc zivit sretni Razum, ljubav i znanje izgradit ce raj i znaj nece biti ironije za kraj