Pod ponestrun bela murva pred njun sedi Mare mudra Mare mudra suze broji jer joj dragi ne da voji Jugo gloje steni spravlja se nevera nigder zive duse okolo Kvarnera Od skura do jutra spijaju na more kot oci decice care ponestrice Ref. Te su oci stare bez kolura i piture ca se na nji napuhalo z juga i z bure Ne cuju se glasi dice zamrle su posteljice nic ne videt vise z vani le spusceni prosijani Pasivaju leta prohajaju dani srce je pomolalo sledic zatanjalo A bilo je mrzlo do cera i lani kad su ga zbudili trsacki prosijani Ref.
Tekst pesme
