Ujka Chen... zvani Velja Sikirica... frka u Žljebovima... pičvajz živi... sarane žive... jadi, čuda... nedo Bog nikom da se desi... E aj da krenemo: Drzno ja ženu role prije neki dan, sakrili se u kolibu mi od đeteta, poslije zapalili cigar da se zgotivimo pravo, reko: - Ženo, ja jes avetinja komšija nam Savo! - Ma popuši Veljo, oklen avetinja ja?! - A oklena ti ovdje, jel to viriš Savo, a? - E ne virim, oca mi, već došo da ti kažem, onaj Drago iz Žljebova svašta na te laže. - Šta je reko?! - Reko da ti ženu krlja Stanko. - Laže Drago, ne krlja me Stanko nego Marko! - Jebo ga onaj ko mu sazvao svatove, đe je pištolj, odo da ga pucam u Žljebove! - Nemoj crni Veljo, ne krvari ruke muške, sa pištoljom na tavanu eno tebi puške. Podvijem ja pušku i upregnem volove, uzmem litar kruške i zapičim u Žljebove. A no kiša pala u blato se ođenula mandra, udaram ja kandžijom, a desni vo šlajdra. - Jebem ti mater, ićeš ti s pjevcom u keške! Uzmem krušku, pušku - i nastavim pješke. Usput svratim u kafanu i tu sretnem druga, Delivoja što za ženu svakom se ruga, angažujem njega i sestrića mu Jola, ja i Delivoje krušku a za malog Jola kola. Krenemo po volove što u blatu se pate, jače Jole povuče kad Delivoje pade. - Mali Jole kake ujki to zadade jade? Kaže Delivoje sestriću: - Jebem li ti mater! - Neka bolan Delivoje, pa to ti je sestrić! - Jebem mu mater sada i da mi je bratić! Uze mali Jole kruške, ujede ga rakum, kaže: - Delivoje bratu psuje i sestru i majku! Izvukosmo volove pa pravac u Žljebove, preprečismo pute kroz Jankove dolove, viđe vo kravu pa mu da izvineš, izleće... kaže Jole: - Šta je ono? kad mu Delivoje prileće... Udari mu šamar! - Brezobrazna đeteta, nu šta ono gleda, breskuturna paščeta. Iz ovi stopa kući! - Neka Delivoje, stani, sad nam mali treba pa mu poslije šljagu dani. - Pička li mu materina! Kad oplaka dijete... skrenuli smo udesno iza njive pete, upadosmo u Žljebove, reko: - Đe je Drago, da mu jebem oca, mater, sestru, sve milo i drago! Neka baba pokaza nam kud trebamo ići, kaže: - Rolo pravo piči, pa niz pimpek siđi. - Kaki bona pimpek?! - Tako zove se imanje. - A-ha, ja mislio... jebaću mu znanje! Siđemo niz pimpek, vidimo mu ogradu. - Delivoje ja ću pravo, ti pripremaj opsadu. Kupi Drago sijeno, š njime đed i baba s vilama, pomolim se Bogu i nebeskim silama. Kaže Drago: - Đe si Veljo, ajde da se šjedne... - Fala Drago, ja sam došo da ti mater jebem! Uze baba osinjak što nađe ga u sijenu, i pogodi malog Jola, krv mu na nos krenu. Kad zavika Delivoje: - Bombarduju, bježi! Pusti Drago šarova što ujeda i reži, opalim ja iz puške i promašim šarova, a pogodim jednoga od svoije volova. Pobjego je šarov, ali eto đeda s vilama, pa odvali Delivoja po kičmi i plećkama, ja jedini zdrav, ja kad me Drago krno, pred očima, roka moj, meni osta crno... Probudim se ujutro u kući kod žene, ja ležim na krevetu a ona u me blene. - Šta je bilo ženo? Kaže ona: - Nema veze, ali reko Drago platiće za obje proteze. - Jel reko? E jebote Drago, jebote Delivoje i Jole i Savo i Marko i Stanko i Janko... - Mrš iz kuće, pička ti materina, da te nevdim više!
Tekst pesme
