Prica

Jednom su se vidjeli, jedan tren pogledi im zastali, to je sve a ljubav se je rodila kao stih nikad nije prestala izmedju njih Dosao je jedan dan i rekao njoj hocu da te vodim u svoj dom idi pitaj majku da li mozes poc ako kaze da si mlada cekacu i opet doc Majko da li mogu poc, tu je dragi moj htjela bih da idem s njim, u njegov dom prsten mi je donio i nesto jos jednu sarenu maramu i jedan bros Nemoj kceri mlada si, bar godinu jos vrati prsten i maramu i mali bros ako te voli, cekace dragi tvoj onda nek te vodi u dom svoj Prodje jedna godina dosao je on dosao da vodi dragu domu svom al' sad otac ne da i kaze strogo njoj mlada si da ides, a mlad je i dragi tvoj Ona nije cekala, posla je dragom svom rekla mu je vodi me u svoj dom sarenom je maramom suze brisala ljubila je prsten i na majku mislila Pa su tako zivjeli i zivot je bio fin ljubav jos veca postala kad rodio se sin al' jos jedna zelja u srcu ostala sina da joj vide njen otac i majka On je sina uzeo i posao na put pjesme mu je pjevao kad je plakao i bio ljut a kad su sina vidjeli otac i njena mati on je odmah krenuo brzo kuci da se vrati Pred kucom mnogo ljudi, a zene u crnini sve kroz suze su mu rekli da nema vise nje da teska bolest dosla je u njegov dom i ljubav mu je odnjela, dok na putu je bio on Uzeo je sviralu i zasvirao na nju pjesme o svojoj ljubavi koje vise nema tu ta ljubav se je rodila kao stih i nikad nije prestala izmedju njih