Na kraju grada je zelena zgrada na prvom spratu balkon je lep a na balkonu stoji dama drzi u ruci uveli cvet Slucajno naidjem, pogledah je kapetan sam i normalno sarmiram je istaknem cinove, zavodljiv pogled a ona s' balkona mene kroz dvogled Gleda me ona prepotentno ja uporan, kapetanski, permanentno kad podigla nosic, zabacila kosu spazih joj lepu nozicu bosu Pitam je zasto je dama sama zbog cega drzi uveo cvet kaze, ja cekam svoga mornara koji sad plovi u daleki svet Pozvah je dole, jer skoro on nece prosetasmo malo, kupih joj cvece kazem joj ne cekaj svoga mornara moja je mnogo veca plata Kad trze se ona prepotentno i lupi mi samar, bas kvalitetno ma nema sanse i nema tih para necu da prevarim svog mornara
Tekst pesme
