Njen duh je slobodan
sa drugom decom
rucicama od blata
zeli da dohvati sunce
i zagrli k’o brata
Ono joj sapuce tajne
o zemlji iza ogledala
ako u bajku verujes
nije se uzalud ispredala
duga je tvoja pruga
S druge strane
ceka vise od cupa
tvoje oci su krila
vode te svuda
dodirni dlanom grudi
Nije to srce sto kuca, ne
to snovi stidljivo
kuckaju spolja
da ih pustis unutra
tvoji prsti su kistovi
Oboji ljude sto se boje
da kroz temperament
od crne tempere
udahnu polen i
ponovo se rode
Tad ce imati pogled voden
oprosti im, nacrtat’ ces
sebi osmeh opet
Hiljade svitaca u ovoj
veceri su tvoji fenjeri
tako je lako leteti kad dete si
nek’ lebde sni
preko zaspalih ulica
Kisna muzika nocas bira
da budes ta
s notama rosnim u kosi
navuci kostim od tila
i vec si plava vila
Pogledom ozivljavas lutka
sledeceg sekunda
tvoj meda ti kaze
cekao sam te, vodim te
gde ne znaju jecaje
Skok visoko iznad krova
eto vas na repu zvezde
on sapicom cepa nebo
kud’ me vodis, medo
ne vidim te, ludice
Oblaka pune trepavice
stani, vidim zeravice
il’ to ljudima svetli lice
stotine, stotine ljudi
leti ka nama
Na celu povorke
ono su tata i mama
poput vetra laka
koktel smeha i placa
koraca ka njima
Blistava kakva nikad nije bila
i sad im prasta sto su otisli
ovde je toliko lepse
sve je od srece i pesme
al’ odjednom, sve se trese
Iza planina, pomalja se
ruzna glava dzina
svi ljudi oko nje postaju
ljudi od dima i nestaju
ostaje sama
I tad u licu zlog dzina
prepoznaju lice svog strica
i na komade puca slika
Staklici razbijene maste
zarivaju se u oci
peku je i najzad vidi
isto sto i svake noci
ogromno telo nad njom
Dahtanje s mirisom rakije
hrapavi jezik od kojeg
se jezi a svuda je
lepljivi znoj i bol
ta stvar, mac sto sece
sve cedno u njoj
Prljavi prsti u njenim ustima
drhtaj u butinama
ona vristi u sebi
rucicu pruza ka medi
al’ hoce li je cuti sada
Od suza ga ne vidi jasno
a tako strasno boli je
uzmi me medo
medice moj, vodi me
molim te
Al’ nemi lutak ravnodusno
gleda staklenim ocima
srce se izgubilo ispod plisa
utonulo u nista
O zidovi dobuju samo
stricevi uzdasi i kisa
i noc je gluva
i sve od spolja guta tisina
Ref.
Sveti bes, moje sve
moj bol, moj celi svet
sveti bes i sta je greh
posle il’ pre
po svoje vraca se
Pedeset mu je godina
dok napolju oluja besni
sedi u fotelji
lista knjigu, sad je
na pesmi gavran
U pesmi pominje se samac
zamah krila i noc
zloslutna ptica sto
je samcu jedini gost
Noc kao ova, samac kao on
ali gavran, gavran samo
je u pesmi toj
samo ludost, to
stvarnost ne moze biti ma ne
Dok prijatno pucketa kamin
on nastavlja vino piti
u taj cas, zakuca neko
covek se strese
magla mu je nekog dovela
K’o gavrana iz pesme
premda za drustvom ne cezne
ipak otvara vrata
i pred njima ugleda mladica
satkanog od mraka
Crni mantil, duga kosa
tamne oci i bes
te oci koje mu se zabadaju
ravno u svest
on htede nesto da kaze
Al’ mu zafalise reci tad
sevnu munja, kad
i mladiceva pesnica
jos jedna, pa jos jedna
covek se nadje na podu
Dok skupa s mladicem
jeza i tama usetase u sobu
covek na sebi oseti nogu
i pogled s visine
i tada bespomocno kriknu
Ti, prokleti kurvin sine
i to bese varnica
strela u mladicevo srce
ko zna zasto, on vrisnu
i navali coveka da tuce
Krvnicki, demonski
bez milosti, cime i gde stigne
covek pljuje krv
urlici se gube ispod cizme
onog trena kad mu
nasloni pistolj na slepocnicu
Covek shvati da mladic
nema kocnicu i da je kraj
dok kaslje sopstvene zube
pokusava da pita zasto
al’ mladic progovori
sam i bese jasno
Kako ti se svidja da budes
s one strane straha
tebi, koji si sejao strah
kako ti je sada
da li ti se vrti film
Sve sekvence kad je mucis
i kadar kad ti je dosadila
pa je vise ne zelis u kuci
slika nje same na ulici
dok je slomljeno nebo lilo
Ti, ti bednice ne znas
sta je posle bilo
nisam ja kurvin sin
ja sam sin stotine bednika
takvih poput tebe
Sto su joj bili nada jedina
da nekako izdrzava sebe
a potom i sina za sitan novac
zenska toplina uz
casu jeftinog vina
Na kraju je dokusurila sina
al’ ima i veci bol
da se rodis sa sidom
ajde zamisli to
rodio sam se sa hiv-om
Al’ cu umreti s osmehom
ovo je tvoj kraj
ti zavrsavas mojom osvetom
tupo klik, tajac
pa jedan urlik u prazno
Kao sto je i pistolj prazan
smesi se mladic u tamnom
sad si samo senka, jadnice
nisavan pred strahom
Dzelat tebi necu
biti ja vec zivot
zvaces ga kaznom
i tad na svetlu blesnu
igla sa sprica
Sto ga lagano izvuce
iz dzepa mladic mracnog lica
zari ga sebi u venu
i bez zurbe istoci sok mrznje
kapi svetog besa
sto njime oduvek struje
Sablasno se osmehnu
napolju sevnu
on mu zabi spric u vrat
ubrizga svoju krv
i to bese sah-mat
Mladic odseta u mrak
i ostase samo uzdasi strica
al’ noc je gluva
i sve od spolja guta tisina
Ref. 3x
