Ti, tvoji roditelji i tvoj grad, vecni ljubavni trougao
sta ces da budes kad porastes – kazes, to i to ces
oni ne bi da te koce, ali ipak znaju bolje
e, onda, procep – nisi ono sto je plan ocev
a i keva ima svoje, al’ ni to nije tvoj hleb

Oni misle samo najbolje, oni znaju sta rade
istina, al’ se ipak dele na dve kaste
a – uspesni su, pa moras i ti i
b – nisu uspesni, pa zato moras ti

A ti si mali drkos i, gle cuda, imas hir
da u umetnickom nemiru sebi trazis mir
o ne, los sin, kanda nije skroz cist
zar u danasnje vreme, sta ces da jedes, moj ti

Umesto podrske sledi pogled kameni
nije opcija da ih razocaras i osramotis
ali hej, svoje puteve sam biram – to se ne zove inat
nego ponos – on je pogon u zilama sto cini da plivas sam

Za svoje ja, za svoju stvar
matori shvate da si car kad im drugi kazu da si car
to tako biva i nema ljutnje – vazna je briga
i, da, bice ponosni na tvoj ponositi inat

Ref.
Dotaci sunca zrak, i to sam – znaci stoput opeci dlan
cak kad misle sve naj – opet, nisu ja
svoju stvar najbolje znam sam

Posta 35250, s ponosom predstavljam cin –
nac’es me u “Sokaku”, cirkam gorivo za skill
izborio se za stih, nasao recept svoj –
solo revolt, pod djonove zabio bol

Ali, som ostaje som – ipak probiju moj gard
kada kazu da ne pamtim ko sam i odakle sam
nisam otporan, te vakcine nikad nece biti
nista ne stiti od pakosti sto je pletu ljudi sitni

Ruze sto do juce meni trnjem hrle
sad zale sto ih s ponosom ne zadenem za rever uvek
ja dobro znam ko je tu bio i kad
ja volim grad, ali nikada celi grad

Pa je najlakse srati da coveka menja uspeh
ja ne dizem nos, ja samo od takvih dizem ruke
kad u apoteci savesti nemas serum protiv pakosti
jedino u tudjoj propasti sebi radjas radosti

Postoje takvi, zato popizde kada rokas carski
ili se, pak, glupo slavi sto je uspeo nas mali
kao da si svaciji – a nisi, naravno, ne
eho podsmeha podseca sta je bilo pre

Al’ neka ih, ej, najblize drustvo deset godina
nije promenilo sastav, pa smo sad vec rodbina
oni ponosni na mene, ja blistam sto imam njih
uz njih mi je ponos sit i ostajem ponosit

Ref.

Ljudi cesto grese oko toga sta je podrska
misleci da je to aplauz kad se slavi pobeda
zapravo, sta ce mi bodrenja kada vec steknem ordenja
cemu rame za plakanje onda kad je vreme osmeha

Sve mozes sam tad, ali kad sam sam
kad krene lose, kad je mrak dna i jak jaz
izmedju mene i volje – onda, i samo onda
vredi iskren stisak ruke i topla rec
i samo tad si blizak, druze

Deca tudjh nada, deca malog grada
cemu ta ljutnja, na sta, u stvari, spada
na nas, jer nismo to sto ste hteli od nas
il’ na vas, sto to niste videli ranije

Cuvam se promene putem promene
al’ u dzepu nosim snove sve
i samo ja znam domete

Ref. 2x