Dok se nad gradom
smenjuju na strazi dan i noc
dok se stari ljudi
spremaju polako domu poc’

Zaljubila se opet u ludoga verglasa
zaljubila se, zaljubila se Natasa

Natasa, Natasa, Natasa, Natasa
Natasa, Natasa, Natasa, Natasa

Ljubilo je sunce
one mile oci, onu put
mrsio je vetar
one duge kose malo ljut

I spremili je lepo da zavede verglasa
jer zaljubila se, zaljubila se Natasa

Natasa, Natasa, Natasa, ooh Natasa

Poletela je njemu
kao smrt sto leti cedu svom
poljubio je malo
pa joj reko idi s podsmehom

I mahnula je ruka tog ludoga verglasa
sto zaljubila se, zaljubila se Natasa

Natasa, Natasa, Natasa, Natasa
Natasa, Natasa, Natasa
moja Natasa, moja Natasa, Natasa