U danu mome od prozirnog stakla
jedna se zena puna bola smeje
sa trenutkom ovim kada me je takla
pod snegom koji i sad negde veje

Ref. 2x
A moja suza k’o od porculana
puna je mraza, al’ taj mraz ne greje
ona cuva zivot samo jednog dana
drugih dana nema, zivot ne znam gde je

Ova ljubav traje kao rana
u bucnom svetu ona culi sama
u prolece ispod rascvetalih grana
ona traje tako puna zimskog hrama
ona traje tako puna zimskog hrama