Ponoc je, tvoje raskrsce
i moja, poslednja sansa da pobegnem
tuzno je sto me
najcesce bas tada
secanja stignu i povrede

Vidim te kao nestvarnu senku
kao usahlu reku svoje proslosti
budis mi onu vecitu tajnu
onu najdublju ranu sto ne prolazi

Ref.
Bila si mi samo dasak proleca
mali beli cvet sa tresanja
ali sve me
jos na tebe podseca
blago onom ko te ne sanja

Ne gledam vise dvoriste
a grane tresnje miluju mi prozore
treba mi neko skloniste
jer svako secanje vodi u ponore

Ref. 2x