I nocas gledam u zvezde
pitam se, sta je sudbina
drhtaj u grudima
zemlja vecito zedna za suzama
I bol sto obuzima
i nocas cekamo Godoa
na stepenistu metroa
ja sanjam sivo, a sanjao bih zivot
O Boze, cije to grehove
skupo placamo, cije dugove vracamo
svi uzaludni ratovi
kisni dani bez duge
Mladi zivoti na koje su
cekale neke nove pruge
vise ne gledaj svoj dom andjele
umreces od tuge
Zbog laznog rodoljublja
vrsnjaci su ginuli, a nisu ni krivi
o Boze, ja priznajem, ja sam picka
ja volim da zivim a slike masu sa zidova
iako kazu da vreme leti
Molim se suncu da nas se ponovo seti
i kunem se Bogom
vala nema tog ideala
vrednog mog jedinog zivota
Svi veliki filozofi-utopisti hvala
al’ mene ne tesi ta spika
o patriotizmu dogme i lazne nauke
Ja znam da mrtvi placu
jer srcem cujem jauke
jecaju i kunu, pitaju zasto
je l’ bilo vredno, je l’ bilo vredno
Reci to majci sto je izgubila jedino cedo
a mi i dalje zivimo bedno i u ocaju
suze za raju u starom kraju
celom svetu, nek znaju
Nek znaju da se ovde pucalo
i plakalo iz istog ocaja
nek znaju da ni dan danas ne znamo
ni razloga ni znacaja
Rokao sam mikrofon u Tuzlu
primili su me kao brata
pa svima je dosta rata
mrznja nije nasa, vec nam je data
O tata, reci zar danas treba da mrzim
Hrvata ili Muslimana
pa sve nas muci ista rana
iz starih dana
Ljudi su ljudi, bez obzira sa ovog
ili onog meridijana
iste nas stvari plase
oprosti nam grehove nase
Ref. 2x
Oce nas ja nisam taj sto zna
al’ nadam se da bar ti znas
otkud toliki bol, suze i strah
pepeo pepelu i prah opet postace prah
al’ niko nece znati
sto je na brata pucao brat
E, Marcelo
jadno je nase
i povodljivo stanovnistvo
covek kad nista nema
najlakse mu prodat zajednistvo
Opet je uplakan cijeli Balkan
imamo velke nacije sa malo mozga
tvrde oceve i vodje
oni su nam k’o droga
Cijelo vreme biramo lose sisteme
dragi moji ljudi
pa vrijeme je da se krene
necu vise metke da ispucavam
za sumnjive pretke
Necu cijeli zivot da zivim pocetke
mamu vam jebem, dje god da krenem
u Evropu, ljevo, desno, napred
iza treba mi viza
I nasa je glupost strah i neodlucnost
vecinska zelja da smo u mentalitetu sela
taman dobro krenemo
pa u mrznju skrenemo
nemamo strpljenja za nove pa onda venemo
Zaboravili smo kako se smijat
ti misici na licu nam
se jednostavno ne micu
hej, evo ga kad estradu vidim
i opet nestane, kad se sjetim dje zivim
Ref. 2x