Urlas, gledam te, ne vidis, predam se
preda se redjam sve nerede predjasnje
bum, puklo je tu i sad
nas dvoje, nas plan, nas raj, kraj

I stan je jos manji no juce
vazduh tezak od reci i srdzbe
barut cilja sa usne na duse, zalud
sa ivice crne rupe paljbu recetina rafalno rasipas

Rastiman glas
kojim zazivas spas je laz, ja znam
ti ne, ti bi jos, ti bi noz, ti bi snos
ti bi sve, k’o da treba, k’o da sme

De, vredjaj me, prazni se, radi sta moras
ali uvrede su corak kad je “volim te” psovka
ova veza je omca, a ne mozes da je pustis
pa volis i mrzis i osobu crpis, trpis

Ref.
Zderimo glave jedno drugome jos
zarij mi zube k’o sto smo vezbali i
srcu srca gazi mi bos
jebimo mater jedno drugome, jedno drugome jos

A posle kresa, posle pljuge, ove cupre bice glupe
sve je super, ljudi vole to da glume
vole da vole se svom snagom mrznje
Sub Zero-vim dodirom i pogledom Meduze

Rutom rutine smo jaki
hajde, grli me, deri se, ljubi me, placi
pa cu ja, pa ces ti, onda oboje, pa ce mir
jutro, novi dan, i stari mi

Nisu li ljudi k’o bube
one crvene, male, sto cudno se pare
sto tripuju par kad veze ih strast
dupetima spojene, ne znaju sta

I kud, jer jedna kada krene druga hoda unatraske
i nece da se puste, k’o da zele da pate
nikad zajedno napred, e to smo mi
uvek naopacke

I prizivam slike kad bejasmo ljudi
al’ sve sto tu cuci su pikseli mrtvi
smrvi me – cutim, prilicim smrti
ova ljubav je mrtva, umukni

Ref.