Slusajte svi ovu legendu zivu
ostace nas tol’ko da stanemo pod sljivu
i kad pod sljivom bude nas samo tri
dva ce reci jedan drugom – izdajnik si ti

I dok se svadjaju, onaj treci, glavni
gore na vrh krosnje sljive ce krasti
i posto jadno drvo ne zaliva niko
osuseno skapace, a i mi pritom

I onda pitas ljude sto to tako
a oni slegnu ramenima i kazu
a jebi ga

Jebi ga, jebi ga – zavladalo je “jebi ga”
pitas coveka gde je kicma, on ti kaze – jebi ga
pa sta cu sam, jebi ga, ja jedan, jadan, nebitan
ja se nista ne pitam, a malo sam i sebican

Tol’ko sam zabrinut da delujem k’o bezbrizan
pljujem, al’ tiho, pa glasam isto, jer – jebi ga
ja bi’ ga malo rusio, malo i ne bi’ ga
bolje da se ne mesam, bolje sve ispod tepiha

Ne stidim se zamisli da sve tone dok ja plivam
kad libim se da li bih, alibi mi je vecina
u principu, nemam princip, uglavnom cuva se glava
i samo jedan stav, a to je – da nemam stava

Avaj, jedni odu po diplomicu kod Nezbita
drugi prave gemist od repa i Kemisa
kad pitas sto to rade, niko se ne snebiva
milion ljudi skrije se iza prkosnog jebi ga

Jebi ga, vazno da se uhlebis i uposlis
makar za saku para lupas plus, minus i gluposti
bas rodoljubivo, bas u desetercu
bas za buducnost, bas za nasu decu

Svi love lovu, a svi lovina u zamci
taoci javasluka, jedni drugima stranci
sve moze, sve prolazi, svi pristaju na sve
u redu je svaki greh, dokle god ti placa ceh

Jer – jebi ga, mora se, to je nuzda svevisnja
a ne goli tres za kes, hesteg “jebi ga”
i niko nikog ne jebe
dizemo ruke od sebe, i time ruku na sebe

A za to vreme, neko nam truje vazduh, neko ubija reke
zarad licnog profita rasprodaje nam zemlje
i pravi od nas pleme koje kleci ispred totema
sve postene protera, hulje gurne do procelja

E to se zove izdaja, to je protiv naroda
tako glasi istina
ti ljudi postoje, al’ te ljude niko ne dira
napadni mene, a na ovo samo reci

Ref.
Jebi ga, jebi ga – moto je “jebi ga”
sav sram umre kad se zipuje u “jebi ga”
dusa, kicma, sta je kome svetinja
rasprodaj na sitno i cuti jer – jebi ga

Cuti na zlo, cuti na dno
cuti na sve sto nam zatire rod
i kad te pitaju sto si tu gde si sad
okrivi mene i reci “jebi ga”
jebi ga, jebi ga, jebi ga

Jebi ga, jer tako je lako
reci – Celo de Fakto
hoce sa NATO paktom
izdajnik, placenik, sorosevac stari
sto sve svoje gazi da sve tudje hvali

Maneken NVO-a, clan u raznim partijama
ide peva ustasama, ide peva balijama
teraj ga, k’o Bjelu, i svaka ta gnjida
neka ode, k’o Djuricko, i nek’ se ne vrati nikad

‘Alo bre, ej, ovo je moja zemlja
nije gin’o samo tvoj nego i moj deda
ko se bre stidi porekla – nikad u zivotu
al’ i da zivim stoput, prezir’o bih onu sortu

Sto kleveta i laze i misli poluprisebna
da sve sto lupi – sekund kasnije postane istina
nikad clan nicega, nikom na spisku platnom
nijedno svoje slovo ne bih prodao ni za zlato

Nisam za NATO, dobro pamtim bombe
nisam druga Srbija, nisam krug dvojke
samo ne mrzim nikog, rodjen kao Jugosloven
sve su puske tudje, sve su zrtve moje

Svi ljudi, sve nacije, sva sela sto gore
svako ko je nevin pao za vase parole
i nisam vernik, i cak ne volim crkvu
al’ kad je neko rusi, zaledi mi dusu

Zaledi mi krv svaka slika toga pakla
al’ nikad ne pomislim da je svaki Albanac takav
halucinacionalna masa se pali
branio bi Kosovo, nisi bio ni da branis Kalis

Kad su ga sekli, jesi rek’o sebi boli me
i izas’o na ulicu kad je ubijen Oliver
il’ za Savamalu, rampu, helikopter
pa gde ste bili tad, jeste branili svoje

Ja jesam, i makar mi slomili rebra
i facu o ivicnjak – ovo je moja zemlja
i seri sta hoces na ta usta od pene
ali niko nije otis’o iz Srbije zbog mene, no zbog vas

Al’ svejedno dvadeset godina slusam da sam ja izdajnik
e pa, kad je tako, Veliki Mestre Sviju Hulja, slusaj

Ref.
Evo ti juce, uzmi i jebi ga
evo ti sutra, uzmi i jebi ga
svu nadu, sve dobro, o koleno prebij ga
tim osmehom bolesnim razboli sve i jebi ga

Evo ti narod, u glavu jebi ga
dok sanja zlatno doba, uzmi i jebi ga
ako ja ometam, taj divni, lepi san,
cutacu
evo ti sve, uzmi i jebi ga
jebi ga, jebi ga, jebi ga

Nacionalizam je, pre svega, paranoja
kolektivna i pojedinacna paranoja
kao kolektivna paranoja, ona je posledica zavisti i straha
a iznad svega, posledica gubljenja individualne svesti
Danilo Kis