Ej yo, ponekad imas taj filing
da je ceo jebeni svet u kurcu
imas taj trip da ljudi uporno sire mrznju
teska osecanja, kao fol
tako im lakse, bolje ili sta vec

Sta ja znam
e onda skontas
da ipak u srcu imas mesta
za onu pravu ljubav

I totalno ti se jebe za sve
u glavi ti samo sine misao
da volis i kazes sebi
ja volim

Boze, molim te poprimi materijalni oblik
da te zagrlim bar jednom
i da ti kazem koliko te ja volim, u lice

Tako direktno, znam da ti svejedno
znas te stvari
emocije, vidis da volim sve
Edo zar se ne stidis

I oni sto pljuju Edu
svakog sto omalovazava
moje srce voli i prihvata
jebiga kad voli
ja volim

Tebe koja si uvek tu uz mene
kad lose krene
kad bi rezo vene
kazes nesto, das morala

Fala Lana
al’ ja stvarno ljudi volim
ovaj hip-hop, bit i rijeci
sta cu kad sam mlad i volim svasta reci

Kad se bez ljubavi nadjem
onda nenamerno kazem ruzne reci
pocnu teci ko Sava u prolece
Brcko, Tuzla i Zagreb
sva tri grada volim covjece

Ja volim, volim suze kad mi teku
izbacuju tuge reku
dusa i srce se olaksa
stvar mi je najdraza

Sto me Bog spaja sa ljudima koji su raja
i ljudima koji vrede
za njih osmeh, suze, zagrljaj
za njih poljubac od Ede

Ref.
Premotaj uspomene
pa nek sve ponovo krene

I sve ono sto je bilo
i sve ono sto ce biti

Sinoc sam sahranio jednu ljubav
bas tu na cosku uz cigretu
srecan sledeci 14. Februar
bas svima na ovom svetu

Ja ga nesto nikad nisam ni slavio
steta, al’ kaseta reseta
istim ulicama setam, secam se svega
al’ nema snega jer ipak volim

Volim gluposti i sitnice
na ulici slucajno nasmejano lice
staricu sto u parku hrani ptice
kucine i trice, uspomene, iskrice, sta god
ko da su mi svi ljudi rod

Mrzim mrznju kad osetim kroz etar
i dalje pisam uz vetar
palim maleno dugme za restart

Pocni ponovo, novo slovo
teske reci ko olovo
mozda sam solo al’ nisam preboleo
nista i nikoga sto sam ikada iskreno voleo

Milos, Sima i Zarko
sto su bili s Markom
dok jos nije ni bio Marchelo
prosli putovanje celo
od tuznog do veselog i nazad

Volim drugove sto mozda nisu bili drugovi
al’ ipak su nam isti drumovi
mozda ih ljubav promeni
krenu ka meni, kad jednom mrznja zameni

Jer masta moze svasta pa i da prasta
pa sta bude, kad volim ljude
misli lude kojekude
svi bi da sude ja to ne zelim

I volim srcem celim
cak i one za koje nista reci
Marchela i Ede ne vrede

Sve od bede preko rana
sto jos ne blede, tako neki vele
kazu da nismo iskreni
i da smo dve prodane picke
volim vas svejedno
jer su suze ipak bile zajednicke

Volim i prosle dane
kad sam crtao tatue i radio kao sanker
zivotni amater, starter
sa akcijom da plesacima jednom jebem mater

Volim i ove dane danas
bitni akter sa Shortijem i gospodom kvartet
u hali prave karte, brate
dlake menjam al’ nikad karakter
i volim i ovaj sjebani balkanski krater

Preko zivot od zlata i zlatna plata
al’ ja se radije hvatam
starog srpskog zanata-inata

I ma koliko me trovali mrznjom
ja vas volim i to me cini boljim
lazne ljubavi i lazni ortaci
premotajte uspomene i dalje tu stojim

Zbog onih koji su pravi i uvek tu
na sta god se prica svela
za njih osmeh, suze, zagrljaj
i poljubac od Marchela